NASILJE NA ULICAMA EVROPE, ĐACI I STUDENTI PALE SVE PRED SOBOM: Nemiri potresaju Albaniju, Francusku i Belgiju, ko podstiče radikalizaciju mladih? (FOTO/VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Iako su povodi bili problemi u obrazovanju i troškovi školovanja, deo demonstracija pokazuje znake radikalizacije i političkog usmeravanja
Paljenje zgrada, razbijanje izloga, napadi na policiju i blokiranje škola obeležili su pojedine studentske i đačke proteste širom Evrope.
Dok se nezadovoljstvo obrazovnim sistemom koristi kao povod za izlazak na ulice, postavlja se pitanje gde prestaje legitimna borba za prava, a počinje nasilje koje ugrožava građane i javni red.
Studentski protesti u Albaniji, Francuskoj i Belgiji poslednjih dana pokazuju koliko brzo demonstracije zbog konkretnih problema mogu da prerastu u ozbiljne sukobe.
Iako organizatori navode opravdane razloge za nezadovoljstvo, poput troškova školovanja, nedostatka nastavnika i loših uslova u obrazovnim ustanovama, scene paljevina i uništavanja imovine otvaraju pitanje da li se iza dela demonstracija razvija radikalizacija koja potiskuje prvobitne zahteve.
Neredi u Albaniji
U Albaniji su protesti 13. i 14. oktobra prerasli u nasilje u prestonici Tirani.
Demonstranti su bacali cigle i betonske blokove na Ministarstvo prosvete, razbijali izloge i sukobljavali se sa policijom, koja je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.
Zapaljene su zgrada ministarstva i dve banke, a oštećeni su i poslovni objekti. Učesnici traže bolje uslove na fakultetima, finansijsku podršku i veće šanse za zaposlenje, ali deo njih otvoreno govori o revoluciji i potpunom rušenju postojećeg sistema.
Albanska vlada osudila je nasilje i najavila odgovornost za uništavanje imovine i napade na policiju, piše Rojters.
Neredi u Francuskoj
U Francuskojsu protesti srednjoškolaca, započeti zbog nedostatka nastavnika, prenatrpanih učionica i dotrajalih školskih zgrada, na pojedinim mestima prerasli u nerede.
Zabeleženi su požari u školama, paljenje vozila, barikade i sukobi sa policijom. Prema izveštaju "Euronjuza" od 5. oktobra, tokom protesta povređeno je više od 170 učenika, 78 zaposlenih u školama i više od 600 policajaca, dok su vlasti prijavile više od 5.000 hapšenja i privođenja.
Francuske vlasti iznele su i procene da radikalna levica pokušava da politički usmeri pokret, ali te tvrdnje ne dokazuju da su svi protesti organizovani iz jednog centra, preneo je Euronjuz.
Protesti u Belgiji
U Belgiji su demonstracije protiv reformi obrazovanja i povećanja troškova školovanja takođe obeležili incidenti. U Liježu je početkom oktobra privedeno više od 100 ljudi, a policija je prijavila paljenje predmeta i oštećenje imovine.
Tokom protesta u Briselu 9. oktobra, manja grupa maskiranih demonstranata gađala je policiju predmetima, dok su vatrogasci gasili više požara, uključujući požare na autobusima. Sukobe su pratili štrajk radnika i protest protiv planiranih budžetskih rezova, kako prenosi Rojters.
Nemiri i sukobi zabeleženi su i van Evrope
U Azerbejdžanusu tokom oktobra izbili protesti zbog novih pravila o školskoj uniformi, koja su vlasti obrazložile principom sekularizma, a zbog kojih su pojedine učenice i nastavnice koje nose hidžab sprečene da pohađaju i drže nastavu.
Policija je 12. oktobra u Bakuu privela 37 osoba, dok su se na društvenim mrežama pojavili snimci razbijanja prozora u školi.
Nadležni su saopštili da su pojedini učesnici narušavali javni red i oštetili školske objekte.
U Indiji je, s druge strane, hiljade mladih i pristalica opozicije izašlo na ulice zbog promena u biračkim spiskovima, za koje tvrde da bi mogle da liše milione građana prava glasa. Ubrzo su i oni prerasli u sukobe.
Ko stoji iza protesta?
Postavlja se legitimno pitanje, kako to da se širom Evrope i to u baš isto vreme organizuju masovni i destruktivni protesti učenika i studenata i da li i ko uopšte stoji iza njih?
Tako su, na primer, u Francuskoj vlasti i obaveštajne službe optužile stranku Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona i radikalno leve grupe da podstiču masovne proteste, napade i paljenja. Melanšon je odbacio tvrdnje da njegova stranka organizuje pokret i izjavio da ga podržava, uz zalaganje za nenasilje.
Zajedničko svim ovim protestima je, međutim, da se stvarno nezadovoljstvo mladih na pojedinim mestima pretvara u nasilje.
Paljenje škola i javnih zgrada, polivanje direktora benzinom, razbijanje prodavnica i napadi na policajce, pokazalo se, ne rešavaju probleme obrazovanja, već ugrožavaju bezbednost i štete građanima, što se dalo i videti.
(Kurir.rs)